11:15
Dejan
Ako znate da slušate svoj organizam i naucite da prepoznajete kljucne signale, možete da smanjite šansu da, vec koliko sutra, ne dobijete srcani udar. Verovali ili ne, muškarci i žene imaju potpuno drugacije simptome srcanih bolesti, a kod dama se neki od njih pojavljuju cak 30 dana pre nego što dode do akutnog infarkta miokarda.
Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju i koji to simptomi ukazuju da bi pod hitno trebalo da zakažete pregled kod interniste ili kardiologa.
Jako ste umorni ili vas muci nesanica
Ukoliko se vec neko vreme osecate umornije nego inace, cak i kad ne radite ništa toliko iscrpljujuce, to može da predstavlja upozorenje da se koronarna arterija suzila u ozbiljnoj meri. Smanjen dotok krvi u srce dovodi do povecanog rada srcane pumpe, što cini da se osecamo malaksalo i premoreno, a da pritom ne možemo uvece da zaspimo.
Kratak dah
Žene koje teško dolaze do daha nalaze se pod ogromnim rizikom od srcanog udara. Stvar je u tome što respiratorni i kardiovaskularni sistem zavise jedan od drugog. Pa tako, kad srce dobija manje krvi, samim tim i pluca raspolažu s manje kiseonika, a posledica svega toga je otežano disanje.
Mišicna slabost
Smanjen protok krvi dovodi do toga da citavo telo pati od manjka kiseonika. Cirkulacija krvi je sve lošija, tako da mišici ne mogu normalno da rade.
Vrtoglavica, mucnina i preznojavanje
Ukoliko imate neobjašnjiv napad vrtoglavice ili vas obliva hladan znoj, sasvim je moguce da se nalazite u predinfarktnom stanju. Ovaj simptom narocito je izražen kad osoba naglo ustane, jer je krv ne uspeva na vreme da stigne do mozga.
Neprijatan osecaj u grudima
Što se koronarna arterija više sužava, onemogucavajuci normalan protvok krvi, to se pojacava “žiganje” u predelu grudi. S vremenom, pocinju probadanja, a potom i bol.
EVO ŠTA MOŽETE DA PREDUZMETE
S obzirom na to da se zna da žene imaju nešto blaže simptome, koje je lako potceniti i odbaciti kao nešto drugo sve do trenutka dok ne bude prekasno, važno je da dame slušaju svoje telo i ne ignorišu ove znakove.
Obavezna je poseta lekaru, koji bi osim merenja pritiska u EKG-a trebalo da vas uputi da uradite krvnu sliku, test opterecenja, ultrazvuk srca i pluca. Ukoliko postoje ozbiljni pokazatelji da nešto nije u redu, trebalo bi da vas pošalju i na angiografiju.
Ono što je možda i najvažnije jeste da, posebno ako imate porodicnu istoriju srcanih bolesti, a osecate da se nešto neuobicajeno dešava s vašim organizmom, insistirate da vam se uradi barem deo ovih pregleda.
Nažalost, mnogo pacijentkinja našle su se u situaciji da im lekari kažu “ma nije to ništa, pod stresom ste i anksiozni”, da bi one nakon par dana završile u hitnoj pomoci sa simptomima težeg srcanog udara.
(PositiveMed)
Pratite Sport na Facebooku i Twitteru