Nema kontakta izmedu prošlosti i sadašnjosti!“ rekao je svojevremeno Miloš Crnjanski (1893-1977) jedan od najvecih književnika u istoriji srpske literature. Obrazlažuci ovu tvrdnju, Crnjanski je govorio i o tome kako istorija, odnosno prošlost, zauvek ostaje neka vrsta tajne za potonje naraštaje, tajna koju je nemoguce sasvim odgonetnuti.
Necemo se upuštati u opovrgavanje misli Crnjanskog. Moglo bi se ipak reci da pouzdane cinjenice iz prošlosti ipak valja uporediti sa današnjim prilikama. Bez obizira što ih gledaju oci i slušaju uši coveka drugog doba i bez velikih ocekivanja da ce ,,tajna istorije“ zaista biti do kraja otkrivena.
Svaki put kada na red dode izbor novih clanova Srpske akademije nauka i umetnosti, u ovdašnjoj javnosti dode do izvesnog komešanja. Tako je bilo i nedavno, kada se zacuo glas clanice SANU koja je izrazila brigu povodom izvesnih glasina o mogucnom izboru novih akademika.
O Milošu Crnjanskom, piscu Seoba, Romana o Londonu, Lamenta nad Beogradom, Embahada, Knjige o Mikelandelu "U knjizi Nekropolje", dragocenoj, izvanrednoj zbirci biografskih eseja iz pera Predraga Palavestre (1830-1914) uglednog književnika i istoricara književnosti, saznajemo bezmalo sve o neslavnom pokušaju da Miloš Crnjanski, kao vec proslavljeni pisac i covek u poznim godinama, bude izabran za clana SANU.
Po povratku iz Londona u Beograd, 1965. vodine, vec ispunjen gorcinom, kako Palavestra naglašava, "nepriznatog pisca, neprijatnog svedoka i nepoželjnog stranca, Crnjanski je radije drugovao sa našim mladim piscima koji se nisu usudivali ni da se približe tadašnjim velikanima jugoslovenske književnosti.
Na primer, prilikom prvih Oktobarskih susreta pisaca po povratku u Beograd, Crnjanski se posle zvanicnog rucka zabavljao sa mladim piscima i pesnicima gadajuci iz vazdušne puške u šatri nedaleko od beogradskog "Golf kluba". Možda je i važio za namcora, ali svi su su se usudivali da mu pridu.
Dakle, Milošu Crnjanskom bilo je bezmalo osamdeset godina kada je predložen za clanstvo u SANU (Još 1930. godine, za roman Seobe dobio je nagradu Srpske kraljevske akademije!). Predrag Palavestra u Nekropolju, u eseju Povratak u tudinu, piše da su predlog u novembru 1971. godine dali Dobrica Cosic, Dušan Matic i Mladen Leskovac. Oni su predložili da Crnjanski odmah bude biran za redovnog clana. Na tajnom glasanju Crnjanski je dobio osam glasova od devetoro prisutnih clanova Odeljenja.
Za pisanje referata o Crnjanskom bili su odredeni Desanka Maksimovic i Dobrica Cosic. Drugi kandidat s potrebnim brojem glasova bio je gotovo tri decenije mladi Vasko Popa. Referati o obojici kandidata su prihvaceni, ali uz napomenu da ce biti predloženi za dopisne clanove.
Desetak dana kasnije, Dobrica Cosic obavestio je Odeljenje da je u razgovoru s njim Crnjanski odbio kandidaturu za dopisnog clana SANU. Na osnovu toga: "Odeljenje je moralo odustati od predloga za izbor Miloša Crnjanskoh u clanstvo SANU", zabeležio je Palavestra.
U privatnom razgovoru sa Predragom Palavestrom, Crnjanski je rekao kako mu je jasno da je rec o politickim pritiscima koji su vec bili oliceni u sprecavanju objavljivanja Embahada. Jer, za redovne clanove SANU, bez dopisnickog staža, bili su primljeni Miroslav Krleža i Moša Pijade (1950), pa i Edvard Kardelj (1959)!
Pisac je bio ogorcen, a verovatno i besan. Uostalom, nikada ne bih ni postao njihov clan, rekao je književnom istoricaru.
Srecom, ovaj slucaj neuspelog izbora nije naškodio delu Miloša Crnjanskog i uticao na recepciju njegovog dela u buducnosti. Možda se tada izbor za clanstvo u SANU cinio važnim, ali to današnji poklonici književnosti i ne razumeju sasvim.
Pratite Sport na Facebooku i Twitteru
15:03
Dejan
