04:09
Dejan
BEOGRAD - Rekordna dobit Aerodroma „Nikola Tesla“ od 27 miliona evra u 2014. obezbedice sredstva za nove investicije, ali i za rekordan iznos dividendi državi i gradanima. Mali akcionari ovog preduzeca do kraja godine mogu da ocekuju uplatu do 57 dinara po akciji, kaže u razgovoru za Kurir Saša Vlaisavljevic, v. d. direktor beogradskog aerodroma.
- Planirano je da u budžet Srbije bude uplaceno oko 1,6 milijardi dinara, od cega je u februaru na ime medudividende vec uplaceno 600 miliona, a ostatak ce biti uplacen nakon usvajanja finansijskih izveštaja za 2014. Uplata malim akcionarima u iznosu od oko 328 miliona dinara bice izvršena do kraja 2015. Ukupan iznos dividende za male akcionare deli se sa brojem akcija koje su oni posedovali 31. decembra. Dakle, iznos po akciji bi bio oko 56-57 dinara.
To je mnogo više nego što su akcionari ikada dobili. Cemu pripisujete poslovni uspeh?
- Rekordna dobit ostvarena je zbog cinjenice da je u 2014. godini 4.638.577 putnika koristilo usluge beogradskog aerodroma, što je povecanje za 31 odsto u odnosu na 2013. i po cemu je beogradski aerodrom medu vodecim prestonickim aerodromima u Evropi. Najveca neto dobit u 53 godine istorije aerodroma rezultat je povecanja ukupnih prihoda za 56 odsto, dok su ukupni rashodi uvecani samo 4,6 odsto u odnosu na 2013. U avgustu 2014. novo rukovodstvo je rebalansom napravilo poslovni zaokret, drasticno smanjilo troškove poslovanja, a povecane su investicije za potrebe proširenja kapaciteta i infrastrukture za 2,1 milion evra.
Kolike su planirane investicije u 2015. i za koje projekte?
- Planom poslovanja za 2015. predvidene su dve milijarde dinara za finansiranje investicija koje zapocinjemo ove godine, medu kojima su proširenje novog terminala, adaptacija starog terminala, novi komercijalni sadržaji koje cemo uskoro oglasiti... Sve projekte finansiracemo iz sopstvenih sredstava, bez dodatnih kreditnih zaduživanja.
Da li poslovanje „Er Srbije“, tj. povecanje broja njenih putnika, anulira gubitke aerodroma jer ta kompanija ne placa takse?
- Rekordni rezultati aerodroma ostvareni su velikim delom zahvaljujuci projektu „Er Srbija“, koji je podstakao razvoj citave avio-industrije u Srbiji i podigao konkurentnost, tako da su i ostale avio-kompanije koje saobracaju iz Beograda ostvarile povecanje broja putnika. U najvecoj meri zbog ekspanzije „Er Srbije“, vrednost Aerodroma „Nikola Tesla“ uvecana je za nekoliko stotina miliona evra, što dokazuje da je vracanje na noge nacionalnog avio-prevoznika strateški odlican potez. Posle ove kompanije, po obimu avio-saobracaja i po broju prevezenih putnika izdvajaju se „Lufthanza“, „Viz er“ i „Montenegro erlajns“.
Pre vašeg dolaska, Aerodrom su potresale razne afere. Tako je i zbog pogrešnog obracuna zakupa kompaniji „Dufri“ aerodrom oštecen za milion evra. Da li ste ispitali ovaj slucaj i da li je „Dufri“ ispunio obavezu investiranja 6,6 miliona evra?
- Novi menadžment je analizom ustanovio da je ugovor sa kompanijom „Dufri“ komercijalno nelagodan po Aerodrom „Nikola Tesla“. Naš tim ce pokušati da postigne dogovore koji ce biti u interesu povecanja komercijalnih prihoda aerodroma. Siguran sam da ce „Dufri“ u narednom periodu ispuniti svoje obaveze. Važnost osnovnog ugovora sa njima je do jula 2016, a po dokumentima koja posedujemo konstatovali smo da su investiciona ulaganja „Dufrija“ od 2006. do sada oko tri miliona evra.
Kakva je buducnost vazdušnog saobracaja?
- Trend rasta avio-saobracaja u Evropi je izmedu cetiri i pet odsto, što mi vec godinama nadmašujemo. Sa prošlogodišnjim procentualnim rastom broja putnika od 31 odsto bili smo prvi medu 100 najvecih aerodroma u Evropi. Beogradski aerodrom postaje kapitalno cvorište u našem delu kontinenta. Vec ove godine se sigurnim korakom prikljucujemo porodici velikih aerodroma koji opslužuju više od pet miliona putnika godišnje. Nov kamen-temeljac našeg razvoja bice postavljan najavljenim otvaranjem linija ka Severnoj Americi.
Kada ce Aerodrom „Nikola Tesla“ biti privatizovan i koji je, po vama, najbolji model za to?
- U naredna dva meseca bice doneta odluka o nacinu na koji ce biti sprovedena rekonstrukcija i proširenje kapaciteta aerodroma kako bi bio još funkcionalniji. Pružicemo punu podršku odluci o izboru nacina rekonstrukcije i proširenja vecinskog vlasnika, koga predstavlja Vlada Srbije, bilo da je u pitanju koncesija, neki drugi oblik javno-privatnog partnerstva ili sopstveni izvor finansiranja.
Džentlmenski razlaz
SA ÐILASOM SAM U KOREKTNIM ODNOSIMA
Nakon 12 godina rada u „Jatu“, 2009. otišli ste na poziciju gradskog menadžera u kabinetu tadašnjeg gradonacelnika Beograda Dragana Ðilasa, ali ste dali ostavku nakon samo tri nedelje. U vezi sa cim se niste složili sa Ðilasom?
Pravi razlozi su ostali izmedu nas dvojice i džentlmenski nikada nisu ugledali svetlost dana. Tako ce i ostati. Mogu samo da kažem da sam sa tadašnjim gradonacelnikom do danas ostao u korektnim licnim odnosima.
