02. 07. 2014. 18:00h | D. Dekic - R.Loncar| foto: Beta/AP/A. T.
Gotovo otvoreni pozivi predsednika Srbije Tomislava Nikolica i ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dacica papi Franji da poseti Srbiju, obnovili su deceniju i po "pustu želju" srpskih vlasti da ugoste katolickog poglavara. Srpski državni vrh ipak zadržava rezervu prema poseti rimokatolickog poglavara ukazujuci da se ne pita samo svetovna, vec i duhovna vlast u Srbiji. Zagovara saradnju sa pravoslavnim crkvama: Papa Franja
Mediji u Srbiji, medutim, spekulišu da SPC, koja je do sada kategoricno tražila od pape da prvo klekne u Jasenovcu pa tek onda dode u Beograd, donekle spremna da revidira ovaj stav. Srpska crkva, kako se tvrdi, u dosluhu sa beogradskim vlastima, tražice, a Vatikan je navodno spreman da privremeno odloži proglašenje Alojzija Stepinca, hrvatskog kardinala iz doba zloglasne NDH, svecem, kako bi se otvorila vrata za posetu pape Srbiji.
Predsednik Nikolic juce se u Beogradu sastao sa sekretarom Svete stolice za odnose sa drugim državama, Dominikom Mambertijem, a posle ovog susreta izrazio je želju da se "zajednickom mudrošcu ne nacini nikakav potez koji bi bilo koga uvredio, pogotovo u vezi odnosa prema istoriji, Drugom svetskom ratu i ulozi Stepinca u njemu". U ovoj poruci zahvalnosti papi Franji za pomoc koju je pružio posle poplava, istice i da ce mu biti drago da poglavaru Rimokatolicke crkve poželi dobrodošlicu u Srbiji cim o njegovoj poseti bude postignut dogovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Šef diplomatije Ivica Dacic je posle susreta sa Mambertijem rekao da je u interesu Srbije da papa dode u posetu, ali da ne može da govori o odnosima Katolicke i Srpske pravoslavne crkve, stavljajuci do znanja da taj cin ne predstavlja problem državi, vec crkvi.
Alojzije Stepinac, vatikanski kardinal i zagrebacki nadbiskup, trebalo bi ove godine da postane svetac Rimokatolicke crkve. Ovaj kontroverzni redovnik prethodno je 1998. beatifikovan (uveden u red blaženih) u doba pape Jovana Pavla Drugog. A Srpska crkva je vec tada izrazila nezadovoljstvo ovim potezom.
Da podsetimo, kardinal Stepinac se na pocetku Drugog svetskog rata i formiranja Nezavisne države Hrvatske (NDH) sastao sa poglavnikom Antom Pavelicem i novoj ustaškoj državi dao punu podršku. U maju 1943. Stepinac je obavestio papu Pija XII, koji je cutao na Hitlerove zlocine, da je u NDH pokršteno 250.000 pravoslavnih Srba. Stepinac je bio upoznat i sa pogromom Jevreja, Srba, Roma i drugog nekatolickog stanovništva u NDH, kao i sa ustaškim zverstvima u Jasenovcu, a nije se javno usprotivio.
U odnosima dve crkve, prema recima politickog analiticara Milana Nikolica, ima više faktora, ali je onaj najvažniji da je "za tango potrebno dvoje".
- Ti odnosi i dolazak pape ne zavise samo od nas, vec i od Vatikana. Novi papa jeste drugaciji, otvoreniji, manje raskošan i sa željom da produbi saradnju sa pravoslavnom crkvom. Uspostavio je odlicnu vezu sa patrijarhom u Konstantinopolju, ali je SPC uvek oprezna prema poseti pape zbog duge istorije komplikovanih odnosa, još od krstaša, preko ustaškog perioda, do guranja Stepinca za sveca, što je sramotan cin. Mislim da je dobar put, otvoreni razgovor o pitanjima koja su prepreka dobrim odnosima, poput te kanonizacije Stepinca i iznošenje pune istine na videlo - kaže za "Vesti" Nikolic i ukazuje da Srbija kao mala zemlja nije u centru dogadanja, ali može dati doprinos boljim odnosima pozivom katolickom poglavaru, naravno u dogovoru sa SPC.
- Srbija politicki želi da se s Vatikanom što bolje razume u pitanjima od zajednickog interesa i da razgovara i o najneprijatnijim pitanjima u uzajamnim odnosima. Mislim da naši državni funkcioneri treba da imaju politicke konsultacije sa tako znacajnim politickim faktorom kao što je Vatikan, jer Sveta stolica ima veliki ugled, politicku moc i razudenu mrežu širom sveta - rekao je Dacic.
Analiticar Ðorde Vukadinovic ne iskljucuje mogucnost da je papina poseta Beogradu "jedan od neformalnih zahteva Brisela na putu Srbije ka Evropskoj uniji" i da Nikolic i Dacic taj "vruc krompir prebacuju u patrijarhove ruke".
- Vlasti ocigledno ne žele da se zameraju. Kažu da žele papi dobrodošlicu, ali dodaju da to isto treba da kaže i Sveti arhijerejski sabor SPC. Vlasti takode isticu zahvalnost Vatikanu što nije priznao nezavisnost Kosova. Medutim u svetlu najavljenog proglašenja kardinala Alojzija Stepinca za sveca, što može dovesti do ponovnog zahladenja odnosa Srpske pravoslavne i Rimokatolicke crkve, kao i u svetlu protivljenja Moskovske patrijaršije, do papine posete Srbiji, uveren sam da nece doci pre nego što se 2016. godine završi najavljeni Svepravoslavni sabor u Istanbulu. A možda ni posle toga - kaže Vukadinovic.
Milan Nikolic smatra da je osim politicke i saradnja crkava, narocito najvecih, dobar pravac.
- Osim sa katolickom, treba održavati dobar odnos i sa islamom, upravo zbog tih starih borbenih refleksa koji iz njega proisticu. Kada bi crkve saradivale i verske vode se dogovarale, možda bi manje bilo terorizma - tumaci ovaj politicki analiticar.
Poziva papi bilo je više poslednju deceniju, a u Vatikanu su bila dva srpska predsednika. Bivši Boris Tadic je pre pet godina posetio papu Benedikta XVI, a aktuelni Tomislav Nikolic je prošle godine bio na inauguraciji pape Franje. Uzvratna poseta, medutim izostaje iako su najviši srpski zvanicnici, a sada i Dacic kao šef diplomatije zahvaljuju vatikanskom gostu na principijelnoj podršci u vezi sa clanstvom Srbije u EU, kao i cinjenici da Vatikan nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Dolazak pape se u više navrata svodio na medijski balon, a poslednji put uoci prošlogodišnje proslave 17 vekova Milanskog edikta.
Poziv papi da poseti Srbiju samo je jedan u nizu kurtoaznih gestova službenog Beograda, ali do te posete nece doci dok se ne saglasi Srpska pravoslavna crkva, tvrdi za "Vesti" portparol Beogradske nadbiskupije velecasni Milutin Novakovic.
- Ovaj kao i pozivi prethodnih državnika Srbije, znace samo toliko da vlasti nisu u nacelu protiv. Konkretnih dogovora nema na vidiku, jer poseta ne može da bude realizovana dok i SPC ne uputi poziv. Papa može da dode u Beograd bez saglasnosti SPC, jer je Vatikan država, ali u tom slucaju poseta se ne tretira kao pastoralna misija poglavara Rimokatolicke crkve svojim sveštenicima i vernicima u Srbiji. Zato postoji jasan stav Svete stolice, tako je vec vekovima, da papa ne ide u posete u one zemlje, gde nisu dominantni katolici, dok se po tom pitanju ne uspostavi harmonija države domacina i njene vecinske crkve, odnosno verske zajednice - pojašnjava Novakovic.
Uoci prošlogodišnjeg jubileja Milanskog edikta Ruska pravoslavna crkva je, da podsetimo, porucila vrhu SPC ako na proslavu u Niš dode papa da SPC ne racuna na patrijarha Kirila i delegaciju Moskovske patrijaršije. A za vreme Kirilovog prethodnika patrijarha Aleksija, što je takode odavno poznato, iz Ruske crkve je poruceno Vatikanu ako prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova da ce se Moskva povuci iz meducrkvenog dijaloga katolika i pravoslavaca na putu ponovnog ujedinjenja hrišcana.
Verski analiticar Živica Tucic kaže da je Stepinceva kanonizacija "pitanje izmedu crkvenog Beograda i Zagreba, a ne Beograda i Vatikana".
- Svaka crkva ima pravo da proglasi za sveca koga hoce i ne mora da uvaži nicije protivljenje, pa ni SPC ili države Srbije. Ipak, u Stepincevom slucaju, mišljenja sam da prvo treba da sednu srpski i hrvatski istoricari i rasvetle njegovu ulogu. Tim pre što i medu katolicima u Evropi se smatra da lik Alojzija Stepinca nije do kraja istražen, a postavlja se i pitanje koliko bi preuranjena kanonizacija mogla da pogorša meducrkvene odnose. Uostalom i beogradski nadbiskup Stanislav Hocevar se zalaže za rasvetljavanje kontroverzi vezanih za Stepinca - kaže Tucic.
00:59
Dejan
