PRIZNAO GREŠKU: Marinković tvrdi da je u slučaju poverenika nastao nesporazum

BEOGRAD - Potpredsednik parlamenta Vladimir Marinkovic priznaje da je napravio grešku kada u jednom trenutku nije dozvolio predstavnicima nezavisnih tela da govore u republickom parlamentu i dodao da je rec o nesporazumu bez ikakvih tendencija.

Marinkovic je rekao da nije imao nameru da nekome uskrati pravo da govori u Skupštini, kao i da je napravio grešku zbog koje se, dodao je, izvinio povereniku za informacije Rodoljubu Šabicu i svim kolegama.

On je objasnio da je parlamentom predsedavao za vreme govora ombudsmana Saše Jankovica.

"Do nesporazuma je došlo jer oni nisu klasicni predlagaci tih izveštaja, nego zakljucke predlažu ovlašceni predstavnici, odnosno predsednici skupštinskih odbora. Konsultovao sam se sa zamenicima generalnog sekretara o tome", naveo je Markovic.
Navodi da zbog toga nije trpeo nikakve sankcije jer je, kako kaže, odmah reagovao i izvinio se.

"Izvinio sam se Šabicu i svim kolegama onako kako i dolikuje nekome ko je narodni poslanik, ko predstavlja gradane i radi, ali i ko je takode spreman da, kada pogreši, da se izvini i pokuša da grešku ispravi", rekao je Marinkovic.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojkovic se takode izvinila poverenicima i gradanima Srbije, povodom, kako je sama navela, jucerašnjeg previda Vladimira Marinkovica.

"Želim da se svima izvinim u svoje i vaše ime, zbog jucerašnjeg grubog previda predsedavajuceg sednicom i nemogucnosti da se poverenici obrate u završnoj reci, iako su po Poslovniku na to imali pravo", rekla je Gojkovic.

Pratite Sport na Facebooku i Twitteru
This post was made using the Auto Blogging Software from WebMagnates.org This line will not appear when posts are made after activating the software to full version.

Read more »

Hala Čair dobila struju

Posle 6 sati bez struje hala Cair je dobila elektricnu energiju nakon više razgovora direktora Sportskog centra Dragana Perica i Darka Bulatovica, direktora Jugoistoka.

Kako je za Južne vesti izjavio Dragan Peric, direktor Sportskog centra Cair, hali je ukljucena struja.

- Posle insistiranja kod Darka Bulatovica, direktora Jugoistoka, ukljucena nam je struja. Predstavili smo mu da reprezentacija ne može da trenira u drugoj sali jer nema tarafleksa i može doci do povreda, zatim menjanje ambijenta može da utice i na konacan ishod utakmice. Posle cetiri ili pet razgovora, ukljucena nam je struja - kaže Peric.

Rukometaši Srbije ce veceras od 21h imati trening u hali Cair, kaže Peric. On dodaje da je i prenocištu "Centroturist" ukljucena struja.

- Nakon dva dana i prenocište je dobilo struju i tu ce biti ekipa RTS-a koja ce prenositi utakmicu iz hale Cair - istice Dragan Peric.

Muška rukometna reprezentacija Srbije u subotu, 7. juna od 21h igra sa Ceškom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Da struja nije ukljucena postavilo bi se pitanje da li bi Srbija dobila dozvolu da promeni mesto odigravanja utakmice ili bi možda utakmica bila registrovana službenim rezultatom pa bi to umanjilo šansu za odlazak na Svetski šampionat.

Danas oko 13h hali Cair je zbog dugovanja iskljucena struja, pa se postavlja pitanje da li ce utakmica izmedu Srbije i Ceške u rukometu biti održana u Nišu.

Dragan Peric je rekao da je dug za struju oko 20 miliona i on se otplacuje po reprogramu, ali pošto kasne uplate od Grada, kasni i isplacivanje EPS-u.

This post was made using the Auto Blogging Software from WebMagnates.org This line will not appear when posts are made after activating the software to full version.

Read more »

Stojan Ćelić u Galeriji Rima

U kragujevackoj Galeriji Rima, u kojoj je prethodnih dana sakupljana pomoc za nastradale, otvorena je izložba slika Stojana Celica, jednog od najznacajnijih srpskih slikara.

U galeriji Rima u Kragujevcu izloženi su radovi Stojana Celica iz privatnih kolekcija, nastale od sredine pedesetih godina XX veka do poslednjih godina umetnikovog života.

Na pocetku minut ctanja za stradale u galeriji u kojoj su proteklih dana Kragujevcani prikupljali pomoc za poplavljene.

I ponovo umetnost kao lek, kao podstrek, kao nada. Celicev predeo iz Sopocana simbolicno na prvom koraku izložbe. Nižu se potom dela iz drugih perioda umetnikovog stvaralaštva, drugacije tehnike, kolorit, istorija stvaralackog opusa velikog umetnika srpskog medernizma.

Razvoj apstrakcije kod umetnika ide iz dve dominantne teme pedesetih godina, prva je pejzaž, druga je portret, kaže Lidija Merenik, istoricarka umetnosti. To su teme na kojima Celic tokom pedesetih godina iskušava svoje slikarske metode koje ce u potpunosti, kroz oblike apstrahovanja predmetnog i stizanja do asocijativnog i bespredmetnog primenjivati od šezdesetih pa do devedesetih godina, do svoje smrti.

Stojan Celic, akademski slikar, profesor i dekan Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, bio je ne samo akter svog vremena vec i njegov tumac u oblasti likovne teorije. Tokom cetiri decenije umetnickog rada, priredio je veliki broj samostalnih izložbi, a izlagao je i na važnim predstavljanjima naše umetnosti u svetu.

Dela Stojana Celica u galeriji Rima bice izložena do 4. juna.

This post was made using the Auto Blogging Software from WebMagnates.org This line will not appear when posts are made after activating the software to full version.

Read more »

Svetski dan životne sredine

Povodom Svetskog dana životne sredine, u Bogaticu su predstavljeni rezultati projekta prekogranicne saradnje "Bogatic i Bijeljina zajedno na putu ka energetskoj nezavisnosti povecanjem energetske efikasnosti i korišcenjem obnovljivih izvora energije."

Posle 30 godina jedna od od osam bušotina geotermalnih voda u Bogaticu, sa temperatuom od oko 70 stepeni mogla bi da dobije svoju namenu. Plan je da se uradi projekat zagrevanja javnih ustanova koji ce se vecim delom finansirati Evropska Unija.

"Ako taj projekat pokaže da može da se greje 13 javnih ustanova, kao što su zgrade opštine, suda, škole, obdaništa,  da ce moci da se greju i citava naseljena mesta Bogatica, a kasnije i citava Macva", kaže predsednik opštine Bogatic Nenad Beserovac.

Pored geotermalnih voda, ova kraj ima veliki potencijal u oblasti biomase, koja je i deo studije izvodljivosti uradene u okviru projetka, prekogranicne saradnje.

"To je jedna kompleksna studija koja pokriva sa jedne strane energetske potrebe, sa druge strane ono što mi možemo da pružimo u proizvodnji energije, energetski kapaciteti iz domacih izvora", kaže Milan Radic, saradnik u projektu.

Projekat doprinosi optimalnom i sigurnom snabdevanju energijom, ali i privlacenju investitora u ovaj kraj.

"Rad na ovom projektu je znacajan što se tice opštinske administracije, u tom smislu da se podižu kapaciteti u njenom radu, jer je ovo prvi projekat koji je finansiran sredstvima EU", kaže Branka Cmiljanovic, clan projektnog tima.

Na ovaj nacin sticu se uslovi za ulaganje u obnovljive izvore i stvaranje potpune energetske nezavisnosti. Solarni punjac postavljen u Bogaticu jedan je od rezultata poganicne saradnje dveju opština. Smatra se jednom od 25 tehnologija koje bi prema nekim istraživanjima svaki grad trebao da ima.

This post was made using the Auto Blogging Software from WebMagnates.org This line will not appear when posts are made after activating the software to full version.

Read more »

Zlatna buklija novinarima RTS-a

Radovan Lazarevic, urednik Dopisništva RTS-a iz Valjeva i Novica Savic, novinar iz Požarevca dobitnici su nagrade "Zlatna buklija" na festivalu dokumentarnih filmova i reportaža u Velikoj Plani.

Na festivalu dokumentarnih filmova i reportaža u Velikoj Plani Radovan Lazarevic, urednik dopisništva RTS-a iz Valjeva i Novica Savic, novinar iz Požarevca dobitnici su nagrade "Zlatna buklija".

Novica Savic i Radovan Lazarevic

RTS je osvojio pet nagrada, kolektivnu za produkciju i scenario - Branku Stankovicu. Nagradu za životno delo dobio je reditelj Ðorde Kadijevic.

Read more »

I muzika se čita

"Intermeco za citanje", slogan je pod kojim Narodna biblioteka "Vuk Karadžic" u Kragujevcu obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava. Ovoga puta, kragujevacki biblotekari pokazali su da muzika može da se cita, i da, prema recima slavnog Servantesa, ne postoji knjiga u kojoj nešto dobro ne može da se pronade.

Savremena umetnost kroz drugacija opažanja - ritmom i melodijama mladih kragujevackih umetnika, otvorili su jednodnevnu manifestaciju posvecenu pisanoj reci.

Uz intrumente koji se, poput knjiga, nalaze na neobicnim mestima: violine koje u društvu velikana svetske književnosti prkose gravitiaciji sa tavanice, kragujevacki osnovci, ljubitelji umetnosti...

"Muzika, pored citanja, je deo stvarnosti koja nam ulepšava živote. I muzika se cita. To je do jednog slogana koji ovde upotrebljavamo. Želeli smo da spojimo te dve stvari i da pokažemo javnosti koliko imamo darovitih i talentovanih mladih ljudi", kaže direktor Narodne biblioteke "Vuk Karadžic" u Kragujevcu Mirko Demic.

U surovoj borbi sa takozvanim elektronikim izdavaštvom, štampana knjiga još uvek vodi. Izdvaca je sve više, citalaca sve manje. Ipak, pravi ljubitelji knjige ostaju verni kvalitetnim autorima i eminentnim izdavacima.

"Oni koji nisu želeli da citaju, a tu najpre mislim na srednjoškolce koji inace ne vole da citaju lektiru, oni i ne citaju knjige. Ipak, na interentu mogu da pronadu neki informaciju. Onda se nece dogoditi da dodu u biblioteku i da traže "Prokletog Aliju" Ive Andica, jer ce znati da je ipak u pitanju "Prokleta avlija", objašanjava Vesna Lecic, Narodna bibloteka "Vuk Karadžic" u Kragujevcu.

Na odgovornom i zahtevnom poslu, u ulozi bibliotekara Bora Dugic, na oduševljenje ljubitelja knjige i umetnosti.

"Sve što je napisano stavljeno je u knjige. Muzika je jedna od ljudskih delatnosti koja se može opisati, iako je ne možete recima objasniti", dodaje Bora Dugic, umetnik.

Svetski dan knjige obeležava se u svim odeljenjima i ograncima Narodne biblioteke, u cast Migela de Servantesa i godišnjice rodenja i smrti Vilijema Šekspira.

 

Read more »

Zlatna medalja za kvalitet

Hladnjaca u Dragincu kod Loznice, kapaciteta 3.000 tona, pakuje smrznuto voce za strana tržišta - Evropsku uniju, Japan i Australiju. Za maline koje se prodaju u nemackim supermarketima EDEKA, nagradena je zlatnom medaljom za kvalitet.

Od izvoza smrznutog voca Hladnjaca u Dragincu kod Loznice, zaradi 4 miliona evra godišnje. Za smrznute maline u Nemackoj dobila je zlatnu medalju za kvalitet.

Kapacitet hladnjace je 3.000 ton, a pakuje smrznuto voce za zemalje Evropske unije i u druge delove sveta poput Japana i Australije. Najbolje srpsko voce, od kojeg je najznacajnija   malina, iz hladnjace u Dragincu stiže i u nemacke supermarkete.

U hladnjaci u Dragincu trenutno radi 41 meštanin ovog i susednih sela. Oni kažu da im rad na oko 5 stepeni nije težak i da u toku jedne smene  spakuju do šest tona smrznute maline.

"Svi smo odavde iz okoline. Pored ovog posla svi živimo na selu i isto se bavimo proizvodnjom maline, kupine i jagode. Stižemo i to da uradimo, imamo gde da plasiramo", kaže Dušanka Bojic, radnica iz Ribarice.

"Za mene je veoma znacajno što ne putujem, blizu mi je znaci kuce, a i za citav ovaj kraj. Što za nas što radimo i za poljoprivredne proizvodace", dodaje Dragan Josic, radnik iz Draginca.

Malina koja se pakuje u kese od 750 grama i kutije od 300,  jedna je od devet vrsta voca koje se plasira na tržišta Francuske, Austrije, Rumunije, Izraela i drugih zemalja širom sveta. Za maline koje stižu u nemacke supermarkete dobili su zlatno prizanje za kvalitet.

"Ukupni obrt naše kompanije je 4 miliona godišnje od toga 30 posto je izvoz za Nemacku Edeku, s tim što planiramo da povecamo izvoz i da promet bude za 30 odsto veci nego što je do sada", kaže Ana Stojkovic, menadžer prodaje Lukova- Hladnjaca Draginac.

Kompanija Lukowa, u cijem sastavu je do pre 3 godine i hladnjaca Draginac uložila je u prošloj godini 400.000 evra u opremu i mašine cime je ostvaren kapacitet pakovanja voca od 5.000 tona godišnje, ali i unapredenje kvaliteta.

"Mi posedujemo IFS nivoa šest, što je naveci certifikat koji trenutno postoji u prehrambenoj industriji i zahvaljujuci tom certifikatu osvojili smo tržište da direktno možemo da prodajemo u supermarketima u EU i ostalom delu sveta", kaže Petar Radosavljevic, menadžer za kvalitet Lukova-Hladnjaca Draginac.

Na nemacko tržište srpskih malina iz Hladnjace u Dragincu plasira se vec dve godine. U narednom periodu planiraju povecanje broja zaposlenih za 50 odsto. Pored rada u hladnjaci proizvodaci iz ovog dela Zapadne Srbije moci ce lakše i bliže da predaju voce koje uzberu.

Read more »