Godišnjica boja na Čokešini

U okviru manastira Cokešina kod Spomenika junacima boja na Cokešini održana je ceremonija polaganja venaca i odavanja pocasti povodom 210. godišnjice Boja na Cokešini.

Odbor za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije  u okviru manastira Cokešina kod spomenika junacima boja na Cokešini održao ceremoniju polaganja venaca i odavanja pocasti povodom 210. godišnjice Boja na Cokešini.

Vence su položili izaslanik predsednika Republike Srbije, predstavnici Vlade i Vojske Srbije, predstavnici Grada Loznice kao i predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije.

Posle ceremonije polaganja venaca i odavanja pocasti održan je prigodan umetnicki program.

 

Read more »

Pančevački ronilac u Meksiku

Pancevacki instruktor ronjenja, Janez Kranjc, imao je jedinstvenu priliku da boravi u Meksiku, roni u Karipskom moru i cuvenim senotama, podvodnim pecinama, i poseti piramide Maja na Jukatanu. O svemu tome priprema film, koji ce se prikazivati na festivalima.

Malo je ljudi iz naše zemlje koji su imali priliku da vide živi svet Karipskog mora. Pancevac Janez Kranjc, koji roni vec 15 godina, vratio se sa nezaboravnim uspomenama.

"Stvarno ima šta da se vidi u Karipskom moru: mnoštvo šarenih riba, kornjace, ajkule, a ja sam imao bliski susret sa jastogom dugackim cak jedan metar, što se zaista retko vida", prica Janez Kranjc, instruktor ronjenja u klubu "Svet ronjenja".

Jedinstvene u Meksiku su senote, podvodne pecine sa slatkom vodom, gde je uzbudljivo i pomalo opasno roniti.

"Ako niste ronili u senotama, kao da niste bili u Meksiku. Tamo se ne odlazi zbog živog sveta, vec zbog pecinskog nakita, fantasticnih stalaktita i stalagmita, a najlepše od svega je igra svetlosti, koja prodire spolja u pecinu", prica Kranjc.

Osim fotografisanja i snimanja podvodnog sveta, Janez Kranjc obilazio je i poluostrvo Jukatan, gde su sacuvani ostaci drevnih gradova maja, medu kojima je najpoznatiji Cicen Ica.

"Piramide su fascinantne, ali celo mesto je dosta komercijalizovano. Sve vrvi od turista, prodaje se sve i svašta, a od nedavno su zabranili penjanje na piramide, jer su se mnogi potpisivali na njima, što je narušilo njihov izgled", kaže Janez.

Kranjc je saradivao u podvodnim snimanjima igranih filmova "Vir" i "Mamula", mnogo puta nagradivan je za fotografije, a medu filmovima o ronjenju na dah, budimpeštanskom podzemlju i Maldivima, naci ce se i novi, o Meksiku.

Read more »

Padavine pokrenule klizišta

Padavine su ponovo pokrenule klizište izmedu Starog i Novog Priboja, koje zahvata oko 13 hektara zemljišta, i ugrožava naselje, put ka granicnom prelazu Uvac i prugu Beograd-Bar. Klizište se pojavilo desetak godina po izgradnji pruge, i do danas nije sanirano. Na to je ovih dana upozoren i Republicki štab za vanredne situacije.

Zbog obilnih padavina ponovo je aktivirano klizište izmedu Starog i Novog Priboja. Klizište je aktivno još od pocetka gradnje pruge Beograd-Bar, medutim uprkos inspekcijskom rešenju o njegovoj sanaciji, do sada ništa nije uradeno.

Da je potporni zid davno "odslužio" svoje, potvrduju rascepi u betonu, koji se pod pritiskom i nagnuo nad put. Ovih dana, kretanje tla izazvalo je i pucanje cevi gradske vodovodne mreže, pa voda kao da izvire iz asfalta.

Stakleni reperi su popucali, i to je još jedan znak da je klizište proradilo. Za stanovnike kuca nad njim, sve je vec, doslovno, nocna mora, a nisu bezbedniji ni oni koji prolaze putem.

U lokalnoj samoupravi ocekuju da Železnice Srbije, u cijoj je nadležnosti ovaj pojas oko pruge, nešto hitno preduzmu, jer pribojska opština u ovom slucaju nema ingerencije, a o ovom problemu su obaveštene sve nadležne institucije.

Prošle godine Geološki zavod Srbije je uradio elaborat o ovom klizištu uz zakljucak da se hitno prikupi sva dokumentacija za izradu projekta sanacije klizišta, jer je pitanje koliko ce još potporni zid izdržati.

Prema analizama strucnjaka, rec je o dubokom klilzištu, cija je sanacija izuzetno skupa, komplikovana i dugotrajna. Verovatno je i to razlog što se ni na tender za sanaciju potpornog zida koji su raspisale Železnice Srbije niko nije javio.

Klizište ugrožava i prugu cijom je izgradnjom aktivirano. Doprinela mu je i nelegalna izgradnja, jer je deo kuca nad njim izgraden bez dozvole, tu je i državni put, pa je ovo posao u koji se mora ukljuciti  više minstarstava i javnih preduzeca.

Kako god bilo, kažu meštani, samo neka bude što pre.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552

View the original article here

Read more »

Proizvođači duvana izgubili spor sa "Filip Morisom"

Proizvodaci duvana koji su pre 14 godina potpisali ugovore o saradnji sa niškom Fabrikom duvana, protesnim okupljanjem u Nišu izrazili su nezadovljstvo zbog odluke Apelacionog suda u tom gradu, da kompaniji "Filip Moris", koja je kupila duvansku industriju, pojedini proizvodaci isplate milionsku odštetu za dobijenu opremu.

Podsecamo da je oko 500 proizvodaca tužilo nekadašnju Duvansku zbog, kako navode, lošeg semena duvana, a potom su usledile i kontratužbe novog vlasnika, americke kompanije Filip Moris.

Posle decenije provedene na sudu, Zoran Markovic iz Batušinca, po presudi Apelacionog suda Kompaniji "Filip Moris" morace da plati cetiri miliona dinara odštete, zbog mehanizacije  koju je dobio, a koju nije isplatio u sirovom duvanu. Zbog desetogodišnjeg ugovora sa nekadašnjem duvanskom, kuca i plac su mu, kao tvrdi pod hipotekom, a ima i dva žiranta.

Zbog lošeg semena, ocekivani rod krupnolisne virdžinije je propao, pa oprema, tvrde proizvodaci od 2005. godine i nije korišcena.

Da je seme imalo virozu, potvrdili su strucnjaci, a zbog ugovora, vecina njiva na kojima se nekada proizvodio duvan ostala je neobradena. Sezonski radnici su ostali bez posla, a proizvodaci bez planirane zarade.

Zbog višegodišnjeg sudskog spora, pojedini ugovori sa proizvodacima duvana, kako Sud navodi, istekli su pre dve godine, iako proizvodaci podsecaju da ih je Kompanija jednostrano raskinula pre devet godina.

Read more »

PRIMPREDAJA DUŽNOSTI: Zorana Mihajlović preuzela resor od Ilića

PRIMPREDAJA DUŽNOSTI: Zorana Mihajlović preuzela resor od Ilića

Predao je dužnost Mihajlovićevoj nakon što je postavljen za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije

BEOGRAD - Novoimenovani ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastukture i potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović preuzela je danas u Vladi Srbije, dužnosti od dosadašnjeg ministra građevinarstva i urbanizma Velimira Ilića.

Ilić je predao dužnost Mihajlovićevoj nakon što je postavljen za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Mihajlović i Antić obavili primopredaju dužnosti

Primopredaja dužnosti između dosadašnjeg ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorane Mihajlović i dosadašnjeg ministra saobraćaja Aleksandra Antića izvršena je danas u Vladi Srbije.

Kako se navodi u saopštenju Vladine kancelarije za saradnju sa medijima, u novoj vladi Mihajlović će obavljati dužnost potpredsednik Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok će Antić preuzeti resore rudarstva i energetike.

Read more »

Премијер Вучић: Србија неће одустати од пријатељства са Русијом

Нови председник Владе Републике Србије Александар Вучић је у свом излагању у парламенту исцрпно објаснио са којих позиција ће деловати његов кабинет, а с обзиром да су у дужем експозеу убедљиво доминирала економска питања, отуда је јасно да ће управо развој српске привреде представљати његову основну бригу.

Такође, објашњавајући спољнополитичке смернице нове владе, премијер Вучић је између осталог дословно изјавио да „Србија никада неће моћи да одустане од пријатељства са Руском Федерацијом, а то не би било ни морално“.

Говорећи детаљно о свим сегментима економије, нови премијер је рекао да Србија под његовим вођством жели да унапређује економску сарадњу са Русијом и другим земљама, а као пример за то је поменуо потпуну реализацију пројеката реконструкције железничког коридора 10 из руског кредита, а такође је пред српском јавношћу у телевизијском преносу казао да је за гасовод Јужни ток планирано близу 2 милијарде евра. А када је реч о Европској унији, премијер Александар Вучић је крајње искрено признао да она „није идеална заједница, јер и Европска унија има мана и проблема“, али је истовремено, уз мишљење да тренутно не постоји боље удружење држава, изразио уверење да би Србија, због потребе да се модернизује, до краја ове деценије могла да постане чланица Уније.

Међутим, упркос искрености и доброј намери српског премијера, велико је питање да ли иста таква искреност и добра намера постоје и са стране Брисела, с обзиром да је по старој изреци – за љубав потребно двоје. Наиме, ако се узму у обзир изјаве високих европских званичника, онда би се могло закључити да тамо баш и не чекају Србију широм раширених руку, при чему је довољно поменути само последњу изјаву која сведочи о томе. Дакле, истог дана када је у Београду полагао заклетву нови кабинет, објављена је изјава Мартина Шулца, садашњег председника Европског парламента и озбиљног кандидата за новог председника Европске комисије, у којој је он оценио да „Европска унија не може да се проширује бескрајно на нове чланице, јер прво мора да се преобрази и преустроји“.

Штавише, Шулц је још изјавио и то да је широко прихваћен став у многим круговима Европске уније, да Србија у неком виду мора признати независност Косова када дође на праг чланства у Унији, што само још више појачава утисак да бриселске бирократе не деле оптимизам по питању брзог уласка Србије у ту организацију, поготово ако се има у виду да је нови српски премијер у експозеу врло децидирано изјавио да неће бити признања Косова. И напослетку, у обраћању бројним грађанима са бине на степеништу Скупштине Србије после свечане седнице, премијер Вучић је упозорио „да ће се притисци на Србију настављати на разне начине“. Наравно, чим је то рекао, одмах је у ваздуху остало да лебди питање – ко је то до сада притискао Србију и ко ће је и даље у будућности притискати?

Међутим, и без помињања о коме се ради, искуство током дугог низа последњих година нам говори да су притисци на Србију долазили искључиво са Запада, па је то уједно и логичан одговор, али чини се да постоји решење и за то искушење, с обзиром да је новоизабрани премијер Србије закључио да „Србија данас може имати свој став поводом важних међународних питања“, јер како је рекао – „имамо поносан народ који ће умети да штити свој интерес“. А ако је судити по узвицима одобравања која су уследила из масе окупљених људи, онда је очигледно био у праву.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_04_28/Premijer-Vuchic-Srbija-nece-odustati-od-prijateljstva-sa-Rusijom-6690/

опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_04_28/Premijer-Vuchic-Srbija-nece-odustati-od-prijateljstva-sa-Rusijom-6690/

Read more »

Srbija, zemlja odlazećih : Poslednji dim iz odžaka

U selo pored njih navraćaju penzioneri koji žive po Vranju, Nišu, Beogradu... Dođu ponekad i oni koji su svoju sreću potražili u inostranstvu. Svi dođu i odu.

Penzioner Boža Pavlović živi u Beogradu, a dolazi redovno u svoje selo da obiđe grobove predaka i kuću koji nije zapostavio već obnovio. Kada je bio dete, selo je imalo 82 kuće i više od 400 stanovnika. Sredinom 50-tih godina prošlog veka bilo je 75 učenika u školi. Po troje je sedelo u klupi. 

Ćerim agin posed - Zaseok Ćerimovci je dobila ima po Ćerim-agi, turskom vlastelinu, koji je držao čitav taj kraj. Povlačenjem Turaka, 1878. godine, mahalu naseljuju lokalno stanovnici. Zaseok je gotovo sakriven u šumi. Bez žitelja je. Kuće su sve propale i urušene - kaže 69-godišnji Vukadin Petković, rodom iz tog zaseoka koji živi kod sina u selu Ristovac.

- Izumiranje sela počinje početkom 60-ih godina prošlog veka i otvaranjem velikih fabrika, Simpa, Pamučnog kombinata... Posebno je bila potrebna ženska radna snaga za Pamučni kombinat, kasniji Jumko. Krenulo je agitovanje, dolazili su u selo vojnim džipovima. Na džipu bi se stajala neka lepa devojka u radničkom odelu s maramom na glavi, a govorio bi neko iz opštine. "Drugarice i devojke, vaša budućnost je u gradu, zaposlenje, stan, udaja, lep život, vi ste ravnoprvane i nećemo dozvoliti da vas iko više iskorišćava i da budete mašine za rađanje." Potom bi pokazao na radnicu koja se šepurila na džipu i povikao da će tako izgledati buduće radnice - priča Boža.

Usledio je, ističe Boža, masovan odlazak devojka iz sela.

- Selo nije imalo puta, struje, vode, kanalizacije, ma ništa! Živelo se kao u 19. veku. Zato su momci morali da kreću put Vranja, a od 70-ih godina u inostranstvo, najviše u Nemačku. Mnogi su otišli put Beograda. Kako su roditelji umirali, oni se više nisu pojavljivali. Treća generacija, deca onih koji su otišli početkom 60-ih godina, ne dolaze i ne žele da čuju da su iz Čestelina - priča Boža.

Braća Jovica i Đokica nisu hteli da odu.

- Ostali smo sa roditeljima, nikad nismo bili gladni, ovde ima pašnjaka, pa može da se čuva stoka, koliko za porodicu. Nismo se oženili i ostadosmo sami. Nekad se dolazilo u selo, pa nismo osećali toliku samoću, danas je mnogo teže. Zimi, ako padne sneg, nema izlaska iz kuće, a kamoli negde da se ode. Tada, da nije vojske, ne bismo imali lekove. Kad nam je umro otac 2012. godine, sneg je bio od dva do pet metara dubok. Jedva smo ga preneli do groblja, koje je u blizini, da ga sahranimo. Da nisu došli rodbina i poznanici ne bismo uspeli, morali bismo da ga sahranimo u dvorištu. Ako su kiše, od blata ćemo se podaviti, opet sedimo unutra u sobi i zurimo u plafon - ističe Đokica.

Dole žive, gore rade Prvi susret sa civilizacijom je zaseok Dobroševo, koja je na najnižoj koti, negde na 850 metara nadmorske visine. Jedna je od najstarijih naseobina na tim prostorima. Ime je dobilo po osnivaču Dobrošu, koji je sa svojom mnogobrojnom familijom živeo zadružnim životom baveći se uglavnom stočarstvom. Danas Dobroševo ima svoj specifičan tok života. Kuće se otključavaju ujutru, a uveče zaključavaju. Najviše obrađene zemlje je u toj mahali. Zelene se uredno ograđene livade, kukuruzišta, bašte sa krompirom koji ovde odlično uspeva. Stanovnici Dobroševa su u Vranju, Sobini, Bunuševcu. Dole žive, gore obrađuju imanja.

Njihove komšije, starine Stanko Mladenović i Julka Pavlović ne žele da odu iz sela, iako ih deca iz Vranja zovu da pređu kod njih da žive.

- Grad je za nas gotova smrt. Mnogo smo ostareli, ne možemo više ništa da radimo, hoćemo svoje poslednje dane ovde da provedemo. Deca nas obilaze i donose hleba i lekove. Drugo nam ne treba - kažu Boško i Julka.

Selo će izumreti, svi se slažu. Ono je paradigma srpske propasti.

- Dok smo živi, videće se dim iz odžaka, kad umremo, samo povremeno, ako neko od mlađih dođe da obiđe grobove svojih predaka. Ali, bojim se da vremenom niko neće dolaziti, da će sve urasti u travu i stopiti se s prirodom - kaže Đokica.

Mahala Bojkovci, pored škole, zjapi zapušteno. Nakon smrti starine Trajka i njegove supruge je pusta. Ono što bode oči je škola, dugačka zgrada u kojoj se ulazi na kamenim stepenicama. Bez prozora, vrata, napukla čeka da vreme dovrši svoj posao.

Šest od ukupno 106 sela u okolini Vranja imaju manje od 10 stanovnika. Sela Čestelin, Korbul, Gornja Otulja i Gumerište imaju po pet stanovnika, Donje Punoševce ima sedam i Margance osam, ukupno 35 stanovnika, starijih od 50 godina, pokazao je poslednji popis. Ta sela su na popisu 2002. godine imala 114 stanovnika - 75 više nego sada, a na popisu 1991. čak 206 stanovnika. Na području grada Vranja je broj stanovnika između dva popisa smanjen za 4.446 duša.

Read more »