Proizvođači duvana izgubili spor sa "Filip Morisom"

Proizvodaci duvana koji su pre 14 godina potpisali ugovore o saradnji sa niškom Fabrikom duvana, protesnim okupljanjem u Nišu izrazili su nezadovljstvo zbog odluke Apelacionog suda u tom gradu, da kompaniji "Filip Moris", koja je kupila duvansku industriju, pojedini proizvodaci isplate milionsku odštetu za dobijenu opremu.

Podsecamo da je oko 500 proizvodaca tužilo nekadašnju Duvansku zbog, kako navode, lošeg semena duvana, a potom su usledile i kontratužbe novog vlasnika, americke kompanije Filip Moris.

Posle decenije provedene na sudu, Zoran Markovic iz Batušinca, po presudi Apelacionog suda Kompaniji "Filip Moris" morace da plati cetiri miliona dinara odštete, zbog mehanizacije  koju je dobio, a koju nije isplatio u sirovom duvanu. Zbog desetogodišnjeg ugovora sa nekadašnjem duvanskom, kuca i plac su mu, kao tvrdi pod hipotekom, a ima i dva žiranta.

Zbog lošeg semena, ocekivani rod krupnolisne virdžinije je propao, pa oprema, tvrde proizvodaci od 2005. godine i nije korišcena.

Da je seme imalo virozu, potvrdili su strucnjaci, a zbog ugovora, vecina njiva na kojima se nekada proizvodio duvan ostala je neobradena. Sezonski radnici su ostali bez posla, a proizvodaci bez planirane zarade.

Zbog višegodišnjeg sudskog spora, pojedini ugovori sa proizvodacima duvana, kako Sud navodi, istekli su pre dve godine, iako proizvodaci podsecaju da ih je Kompanija jednostrano raskinula pre devet godina.

Read more »

PRIMPREDAJA DUŽNOSTI: Zorana Mihajlović preuzela resor od Ilića

PRIMPREDAJA DUŽNOSTI: Zorana Mihajlović preuzela resor od Ilića

Predao je dužnost Mihajlovićevoj nakon što je postavljen za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije

BEOGRAD - Novoimenovani ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastukture i potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović preuzela je danas u Vladi Srbije, dužnosti od dosadašnjeg ministra građevinarstva i urbanizma Velimira Ilića.

Ilić je predao dužnost Mihajlovićevoj nakon što je postavljen za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Mihajlović i Antić obavili primopredaju dužnosti

Primopredaja dužnosti između dosadašnjeg ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorane Mihajlović i dosadašnjeg ministra saobraćaja Aleksandra Antića izvršena je danas u Vladi Srbije.

Kako se navodi u saopštenju Vladine kancelarije za saradnju sa medijima, u novoj vladi Mihajlović će obavljati dužnost potpredsednik Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok će Antić preuzeti resore rudarstva i energetike.

Read more »

Премијер Вучић: Србија неће одустати од пријатељства са Русијом

Нови председник Владе Републике Србије Александар Вучић је у свом излагању у парламенту исцрпно објаснио са којих позиција ће деловати његов кабинет, а с обзиром да су у дужем експозеу убедљиво доминирала економска питања, отуда је јасно да ће управо развој српске привреде представљати његову основну бригу.

Такође, објашњавајући спољнополитичке смернице нове владе, премијер Вучић је између осталог дословно изјавио да „Србија никада неће моћи да одустане од пријатељства са Руском Федерацијом, а то не би било ни морално“.

Говорећи детаљно о свим сегментима економије, нови премијер је рекао да Србија под његовим вођством жели да унапређује економску сарадњу са Русијом и другим земљама, а као пример за то је поменуо потпуну реализацију пројеката реконструкције железничког коридора 10 из руског кредита, а такође је пред српском јавношћу у телевизијском преносу казао да је за гасовод Јужни ток планирано близу 2 милијарде евра. А када је реч о Европској унији, премијер Александар Вучић је крајње искрено признао да она „није идеална заједница, јер и Европска унија има мана и проблема“, али је истовремено, уз мишљење да тренутно не постоји боље удружење држава, изразио уверење да би Србија, због потребе да се модернизује, до краја ове деценије могла да постане чланица Уније.

Међутим, упркос искрености и доброј намери српског премијера, велико је питање да ли иста таква искреност и добра намера постоје и са стране Брисела, с обзиром да је по старој изреци – за љубав потребно двоје. Наиме, ако се узму у обзир изјаве високих европских званичника, онда би се могло закључити да тамо баш и не чекају Србију широм раширених руку, при чему је довољно поменути само последњу изјаву која сведочи о томе. Дакле, истог дана када је у Београду полагао заклетву нови кабинет, објављена је изјава Мартина Шулца, садашњег председника Европског парламента и озбиљног кандидата за новог председника Европске комисије, у којој је он оценио да „Европска унија не може да се проширује бескрајно на нове чланице, јер прво мора да се преобрази и преустроји“.

Штавише, Шулц је још изјавио и то да је широко прихваћен став у многим круговима Европске уније, да Србија у неком виду мора признати независност Косова када дође на праг чланства у Унији, што само још више појачава утисак да бриселске бирократе не деле оптимизам по питању брзог уласка Србије у ту организацију, поготово ако се има у виду да је нови српски премијер у експозеу врло децидирано изјавио да неће бити признања Косова. И напослетку, у обраћању бројним грађанима са бине на степеништу Скупштине Србије после свечане седнице, премијер Вучић је упозорио „да ће се притисци на Србију настављати на разне начине“. Наравно, чим је то рекао, одмах је у ваздуху остало да лебди питање – ко је то до сада притискао Србију и ко ће је и даље у будућности притискати?

Међутим, и без помињања о коме се ради, искуство током дугог низа последњих година нам говори да су притисци на Србију долазили искључиво са Запада, па је то уједно и логичан одговор, али чини се да постоји решење и за то искушење, с обзиром да је новоизабрани премијер Србије закључио да „Србија данас може имати свој став поводом важних међународних питања“, јер како је рекао – „имамо поносан народ који ће умети да штити свој интерес“. А ако је судити по узвицима одобравања која су уследила из масе окупљених људи, онда је очигледно био у праву.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_04_28/Premijer-Vuchic-Srbija-nece-odustati-od-prijateljstva-sa-Rusijom-6690/

опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_04_28/Premijer-Vuchic-Srbija-nece-odustati-od-prijateljstva-sa-Rusijom-6690/

Read more »

Srbija, zemlja odlazećih : Poslednji dim iz odžaka

U selo pored njih navraćaju penzioneri koji žive po Vranju, Nišu, Beogradu... Dođu ponekad i oni koji su svoju sreću potražili u inostranstvu. Svi dođu i odu.

Penzioner Boža Pavlović živi u Beogradu, a dolazi redovno u svoje selo da obiđe grobove predaka i kuću koji nije zapostavio već obnovio. Kada je bio dete, selo je imalo 82 kuće i više od 400 stanovnika. Sredinom 50-tih godina prošlog veka bilo je 75 učenika u školi. Po troje je sedelo u klupi. 

Ćerim agin posed - Zaseok Ćerimovci je dobila ima po Ćerim-agi, turskom vlastelinu, koji je držao čitav taj kraj. Povlačenjem Turaka, 1878. godine, mahalu naseljuju lokalno stanovnici. Zaseok je gotovo sakriven u šumi. Bez žitelja je. Kuće su sve propale i urušene - kaže 69-godišnji Vukadin Petković, rodom iz tog zaseoka koji živi kod sina u selu Ristovac.

- Izumiranje sela počinje početkom 60-ih godina prošlog veka i otvaranjem velikih fabrika, Simpa, Pamučnog kombinata... Posebno je bila potrebna ženska radna snaga za Pamučni kombinat, kasniji Jumko. Krenulo je agitovanje, dolazili su u selo vojnim džipovima. Na džipu bi se stajala neka lepa devojka u radničkom odelu s maramom na glavi, a govorio bi neko iz opštine. "Drugarice i devojke, vaša budućnost je u gradu, zaposlenje, stan, udaja, lep život, vi ste ravnoprvane i nećemo dozvoliti da vas iko više iskorišćava i da budete mašine za rađanje." Potom bi pokazao na radnicu koja se šepurila na džipu i povikao da će tako izgledati buduće radnice - priča Boža.

Usledio je, ističe Boža, masovan odlazak devojka iz sela.

- Selo nije imalo puta, struje, vode, kanalizacije, ma ništa! Živelo se kao u 19. veku. Zato su momci morali da kreću put Vranja, a od 70-ih godina u inostranstvo, najviše u Nemačku. Mnogi su otišli put Beograda. Kako su roditelji umirali, oni se više nisu pojavljivali. Treća generacija, deca onih koji su otišli početkom 60-ih godina, ne dolaze i ne žele da čuju da su iz Čestelina - priča Boža.

Braća Jovica i Đokica nisu hteli da odu.

- Ostali smo sa roditeljima, nikad nismo bili gladni, ovde ima pašnjaka, pa može da se čuva stoka, koliko za porodicu. Nismo se oženili i ostadosmo sami. Nekad se dolazilo u selo, pa nismo osećali toliku samoću, danas je mnogo teže. Zimi, ako padne sneg, nema izlaska iz kuće, a kamoli negde da se ode. Tada, da nije vojske, ne bismo imali lekove. Kad nam je umro otac 2012. godine, sneg je bio od dva do pet metara dubok. Jedva smo ga preneli do groblja, koje je u blizini, da ga sahranimo. Da nisu došli rodbina i poznanici ne bismo uspeli, morali bismo da ga sahranimo u dvorištu. Ako su kiše, od blata ćemo se podaviti, opet sedimo unutra u sobi i zurimo u plafon - ističe Đokica.

Dole žive, gore rade Prvi susret sa civilizacijom je zaseok Dobroševo, koja je na najnižoj koti, negde na 850 metara nadmorske visine. Jedna je od najstarijih naseobina na tim prostorima. Ime je dobilo po osnivaču Dobrošu, koji je sa svojom mnogobrojnom familijom živeo zadružnim životom baveći se uglavnom stočarstvom. Danas Dobroševo ima svoj specifičan tok života. Kuće se otključavaju ujutru, a uveče zaključavaju. Najviše obrađene zemlje je u toj mahali. Zelene se uredno ograđene livade, kukuruzišta, bašte sa krompirom koji ovde odlično uspeva. Stanovnici Dobroševa su u Vranju, Sobini, Bunuševcu. Dole žive, gore obrađuju imanja.

Njihove komšije, starine Stanko Mladenović i Julka Pavlović ne žele da odu iz sela, iako ih deca iz Vranja zovu da pređu kod njih da žive.

- Grad je za nas gotova smrt. Mnogo smo ostareli, ne možemo više ništa da radimo, hoćemo svoje poslednje dane ovde da provedemo. Deca nas obilaze i donose hleba i lekove. Drugo nam ne treba - kažu Boško i Julka.

Selo će izumreti, svi se slažu. Ono je paradigma srpske propasti.

- Dok smo živi, videće se dim iz odžaka, kad umremo, samo povremeno, ako neko od mlađih dođe da obiđe grobove svojih predaka. Ali, bojim se da vremenom niko neće dolaziti, da će sve urasti u travu i stopiti se s prirodom - kaže Đokica.

Mahala Bojkovci, pored škole, zjapi zapušteno. Nakon smrti starine Trajka i njegove supruge je pusta. Ono što bode oči je škola, dugačka zgrada u kojoj se ulazi na kamenim stepenicama. Bez prozora, vrata, napukla čeka da vreme dovrši svoj posao.

Šest od ukupno 106 sela u okolini Vranja imaju manje od 10 stanovnika. Sela Čestelin, Korbul, Gornja Otulja i Gumerište imaju po pet stanovnika, Donje Punoševce ima sedam i Margance osam, ukupno 35 stanovnika, starijih od 50 godina, pokazao je poslednji popis. Ta sela su na popisu 2002. godine imala 114 stanovnika - 75 više nego sada, a na popisu 1991. čak 206 stanovnika. Na području grada Vranja je broj stanovnika između dva popisa smanjen za 4.446 duša.

Read more »

Na optužnici i kandidat za Nobela?

Kosovo je teškom mukom donelo odluku o formiranju specijalnog suda za ratne zločine koji su počinili bivši pripadnici OVK. Tu odluku su svi akteri u Prištini, osim albanskih političara pozdravili, a naučni savetnik u Institutu društvenih nauka Dušan Janjić podseća da veliki broj uticajnih ljudi treba da bude procesuiran.

Od oko 200 slučajeva osumnjičenih za ratne zločine, u kojima su uključeni borci i komandanti OVK danas su mnogi od njih političari, a neki se posle OVK bave organizovanim kriminalom. Kako kaže, od tog broja predviđenog za procesuiranje "samo deset se odnosi na Srbe, a svi ostali se tiču Albanaca".

- Informacija da postoje i Srbi čija se umešanost istražuje procurila je u medije još u septembru, a sada je sve to aktuelno zbog suda koji se neće baviti samo slučajevima iz istrage na osnovu izveštaja Dika Martija, već i drugim zločinima. Očekujem da će se suditi i za ubistva novinara, vojnika, policajaca - kaže Janjić.

Ipak, suđenje u slučajevima gde su direktno uključeni čelnici stranaka koje su na vlasti na Kosovu neće biti lako.

- Biće velika borba i veliki otpori. Uostalom, to je i u Beogradu slučaj, na primer s Miškovićem, gde je Vučić samo zagrebao, a nije smeo da nastavi. To su procesi koji će trajati dugo - kaže Janjić.

Poslednjih dana se dosta spekulisalo ko će se naći na optuženičkoj kupi. Spominje se 130 osoba, među njima sam vrh Tačijeve stranke PDK, ali i ultradesnog Samoopredeljenja. U Martijevom izveštaju Hašim Tači je označen kao šef grupe odgovorne za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa u istočnoj Evropi. U međuvremenu se, uz Ivicu Dačića, pominje kao kandidat za Nobelovu nagradu za mir.

Izgleda da vladajuće prištinske strukture već znaju kome visi optužnica nad glavom. Zanimljivo je da je Tačijeva partija na sednici parlamenta, gde je usvojena odluka o osnivanju suda, tražila da se usvoji i zakon kojim će optuženima obezbediti finansijsku pomoć iz budžeta. 

Read more »

Владимир Путин: „Развој Арктика национални приоритет“

Владимир Путин: „Развој Арктика национални приоритет“

Развијати, чувати и бранити Арктик – такве је задатке дао руски председник Владимир Путин ове недеље током редовне седнице Савета безбедности. Према речима шефа државе, развој арктичких региона Русије остаје један од главних националних приоритета за наредне године.

Освајање руског Арктика је комплексни задатак. Он обухвата научна истраживања, формирање система навигације у акваторији арктичких мора, као и обнављање инфраструктуре војних објеката. Управо учвршћење одбрамбене моћи Русије на арктичком правцу председник Русије је истакао као приоритет.

- Потребно је учвршћивати војну инфраструктуру. Између осталог, реч је о формирању у нашем делу Арктика јединственог система базирања бродова и подморница нове генерације. И даље ћемо улагати у Арктик знатна средства, решавати задатке, повезане с социјално-економским развојем арктичких региона, учвршћивати безбедност. То траже наши национални интереси.
Поред објеката ратне морнарице Русије, у Арктику ће бити обновљена инфраструктура копненог и противваздушног дела руске армије, сматра главни уредник часописа „Арсенал Отаџбине“ Виктор Мураховски.

- Тамо се ствара систем монитринга ситуације у Арктику, којим руководе војна лица. Он предвиђа и ваздушна средства, и радарска – копнена и на бродовима. Осим тога, ствара се систем базирања на острвима арктичких мора, на обали, могу се стварати и базе на леду, што су недавно демонстрирале наше ваздушно-десантне снаге.
Између главних циљева освајања Арктика Владимир Путин је поменуо развој Северног морског пута. Према речима руског председника, већ је идуће године неопходно повећати робни промет те морске магистрале на 4 милиона тона. Према мишлењу доктора политичких наука Владимира Штоља, то могу да обезбеде трансконтинентални превози.

- Стручњацима су познати одређени прорачуни. Цена коштања превоза Северним морским путем је двоструко јефтинија и много бржа него преко Суецког канала. То је учинковито. Где постоји економска вајда, учествоваће разлити партнери независно од неких санкција, које покушавају данас да примене према Русији.
Ради ефикасне реализације постављених задатака Владимир Путин је предложио формирање јединственог центра одговорности за реализацију арктичке политике, који би, према речима руског председника, морао да постане „не незграпни бирократски орган, већ еластична структура, која ради оперативно“, која је способна да координира делатност министарства и ресора, као и региона и бизниса. Као варијанту шеф државе је предложио структуру, сличну по свом статусу државној комисији широких пуномоћја. Осим тога, руски председник је дао налог влади да обезбеди пуновредно финансирање државног програма за социјално-економски развој руске арктичке зоне почев од 2017. године.

Павел Силајев,

Read more »

RADNO VREME ZA PRAZNIK: Samoposluge zatvorene samo 1. maja

BEOGRAD - Ugostiteljski, zanatski i trgovinski objekti će za vreme prvomajskih praznika raditi po izmenjenom radnom vremenu. Dežurni prodajni objekti, pretežno prehrambeni,u sredu, 30. aprila, moraju da rade najmanje od 9 do 18 sati, dok 1. maja mogu biti zatvoreni. Dežurni prodajni objekti moraju da rade 2. maja, najmanje od 9 do 12 sati, navodi se u saopštenju.

Benzinske stanice na državnim putevima I i II reda i opštinskim putevima na teritoriji grada Beograda rade od 00 do 24 sata, a ostale benzinske stanice u gradu najmanje od 6 do 20 sati.Prodajni objekti koji rade u vreme državnih i drugih praznika dužni su da raspored, početak i završetak radnog vremena istaknu na vidnom mestu objekta, najmanje tri dana pre dana državnog i drugog praznika.

Svi trgovinski i zanatski objekti u dane prvomajskih praznika mogu biti otvoreni i mogu raditi duže od radnog vremena navedenog u ovom saopštenju, prenosi Beoinfo.

Za vreme prvomajskih praznika (1. i 2. maja), ugostiteljski objekti za pružanje usluga ishrane i pića koji se nalaze u stambenim zgradama, ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i nedeljom mogu raditi najduže do 24 sata i emitovati muziku ili priređivati muzički program najduže do 23 sata, a petkom i subotom mogu raditi najduže do jedan sat i emitovati muziku ili priređivati muzički program najduže do 24 sata.

Ugostiteljski objekti za smeštaj moraju da rade od 00 do 24 sata. Ostali ugostiteljski objekti za pružanje usluga ishrane i pića koji se ne nalaze u stambenim zgradama mogu raditi u okviru maksimalno utvrđenog radnog vremena – od 00 do 24 sata.

Read more »